Београд -- У Србији се, према проценама здравствених радника, годишње обави између 150 и 200 хиљада абортуса код жена које углавном не користе средства контрацепције.
У другим земљама Западне Европе, стопа прекида трудноће је знатно нижа, захваљујући коришћењу контрацептивних метода, тврде медицински стручњаци.
“Абортус се у Србији обави код сваке дванаесте жене старости од 15 до 49 година, а за разлику од других европских земаља, у којима се непланирана трудноћа углавном дешава младим и неудатим женама, у Србији се највећи број абортуса, чак 80 до 90 одсто, обави код жена старијих од 20 година, које су у браку и већ имају једно или више деце”, изјавила је начелница Републичког центра за планирање породице при Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије Катарина Седлецки.
Према њеним речима, на озбиљност тог проблема указује и податак да се сваки четврти абортус обави код жене која већ има четири и више намерних побачаја у својој “репродуктивној историји”.
Наводећи разлоге због којих се жене опредељују за прекид трудноће, Катарина Седлецки је навела да је основни разлог тај што се трудноћа догодила непланирано јер се жене ослањају на “традиционалну” и недовољно ефикасну контрацепцију, попут прекинутог сношаја, која није увек најпоузданија.
Када је реч о економском фактору, паду стандарда, проблемима налажења сигурног посла и чињеници да све већи број брачних парова рађање оставља за касније године, она је рекла да економски фактор није главни разлог високог броја намерних побачаја у Србији већ то што су жене недовољно информисане о ризицима.
“Истина је, међутим, да би известан број жена родио дете када би имао већу социјалну подршку”, рекла је Катарина Седлецки.
Она је подсетила да је абортус у Србији либерализован још далеке 1969. године када је добио и снажну социјалну подршку.
Седлецка је упозорила да посебно забрињавају високе стопе рађања код девојака узраста 16 или 17 година и да се по броју трудноћа код адолесценткиња Србија сврстава у сам светски врх.
Према резултатима репрезентативног истраживања, свега 3,6 одсто сексуално активних младих особа сети се да употреби кондом, као наједноставнији начин заштите, док њихови вршњаци из других земаља, средства контрацепције користе у 62,5 до 97 одсто случајева.
