Приказ текста

Владимир Марјановић
социолог

Неколико речи о социјалној правди

Извор: Православни Мисионар Септембар / Октобар 2009.

Социјална Правда је данас једна од вредности на коју се често многи позивају. Опште је познато да не само та него и бројне друге вредности које се сматрају општељудским и универзалним произилазе из хришћанства. Више него било за било коју другу, то важи за социјалну правду. О односу православља и социјалне правде данас нема много информација, текстова, дискусија. Некако се то не сматра темом којом се православни занимају, већ се више приписује невладиним организацијамма, политичким партијама. Друштвена правда различито се разуме и схвата. Друштвена правда за хришћане повлачи однос према једној специфичној друштвеној групи - радницима.

Питање хришћанског односа према социјалној правди, тиче се најпре односа према онима који живе од свог рада радницима. Због негативног соц-реалистичког насле|а, данас није једноставно ревитализовати ову тему, али се мора констатовати да је радничко питање поред осталог, и дубоко духовно питање.
 
Често заборављамо да је Господ наш Исус Христос, овде на Земљи био дрводеља и да је потекао из породице радника дрводеља-Његов отац Свети Праведни Јосиф био је радник, радници су били и Његови ученици Свети Апостоли, рибари, први хришћани тако|е су најчешће долазили из ових слојева.
 
Треба подсетити да радник није само фабрички радник у данашњем времену. Данашњи радници су врло често лишени основног људског достојанства, прину|ени су да раде за веома мале накнаде, често непријављени, без права на нерадну недељу у врло тешким условима, са неограниченим -флексисбилним- радним временом. А сви ови проблеми се и те како тичу верујућих људи.
 
Свето Писмо и Старог и Новог Завета пуно је опомена богатим људима који су врло често зара|ивали на ту|ој муци и на ту|ем раду. У остваривању правде у радним и социјално-економским односима, праведна плата и право на накнаду јесу веома важан инструмент и показатељ јер радницима омогућавају да стекну и земаљска добра и дају им могућност за достојанствен живот њихових породица и њих самих. Прости договор изме|у радника и послодаваца у погледу висине надокнаде не може се окарактерисати као праведан, јер она не сме бити мања од износа који је потребан за издржавање радника. Од слободе уговора и договора, далеко је старија природна правда.
У Документу Руске Православне Цркве Основи социјалне концепције, у поглављу 6, Рад и његови плодови, стоје следеће речи:
 
6.6. Радник има право да користи плодове свога рада: Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко чува стадо и од млека стада не једе? Ко оре, треба у нади да оре, и ко врше у нади, примиће по својему надању (1. Кор.9,7-10). Црква учи да одбијање плаћања поштеног рада јесте не само кривично дело против човека него и грех пред Богом.

Свето Писмо говори: ,,Немој вређати најамника.Подај му најам његов исти дан, да не би завикао на тебе ка Господу, и било би ти грех (Изл.24,14-15). Тешко ономе ко се слузи близњем својим ни за шта и за плату за труд његов не даје му. ( Јер.22,13), Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули, и вапаји жетелаца до|оше до ушију Господа Саваота." ( Јак.5,4)

Поред тога, заповест Божија наре|ује радницима да брину о онима који из различитих разлога не могу сами да зара|ују себи за зивот- о немоћнима, болесницима, досљацима, избеглицама, сирочади и удовица- и да деле са њима плодове свога рада, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих ( Изл.24, 19-22)

 Настављајући на земљи службу Господа Христа, Који је Себе поистоветио управо са унесрећенима, Црква увек ступа у заститу слабих и немоћних. Због тога она позива друштво на праведну расподелу производа рада, при чему богати помаже сиромашнога, здрав-болеснога, радно способан - остарелога. Духовно благостање и самоодржање друштва могуће је само тада када се осигуравање живота, здравља и минимума благостања свих грађана сматра безусловним приоритетом при расподели материјалних средстава. (Основи социјалне концепције Руске Православне Цркве, Рад и Његови плодови, Беседа, Нови Сад, 2007, 87-88 стр)

Данас има много богатих људи који су врло милосрдни према Цркви и спремни су да је веома богато даривају, али су према својим запосленима веома немилосрдни и сматрају да према њима немају никакве одговорности, руководећи се принципом да што више раде, за што мање новца.
 
Православни морају бити социјално свесни и стремити правди у социјалној сфери, јер духовни живот није нешто резервисано само за недељу преподне или тренутке личне молитве - он обухвата целокупан наш живот, укључујући и социјални и економски. У том смислу драгоцене су нам речи Свете Марије Париске, Мати Марије:
 
,,Хришћанска љубав нас учи да дајемо брату не само духовне дарове, него и дарове материјалне. Ми смо дужни да му дамо и нашу последњу хаљину и наш последњи залогај хлеба. За такав пут потребни су подједнако и лично милосрђе и најшира социјална делатност." (Pomozi nam višnji Bože  Biblioteka Obraz svetački, Beograd, 2007, str. 354- 356)