Приказ текста

Хришћанска демократија у Француској и Америци

http://blog.yellow-stars.com/2007/05/christian-democracy-france.html

Може се рећи да је стварање хришћанске демократије увело Цркву и остале хришћане у модерно доба. Било је јерес за хришћане да говоре о ,,хришћанству'' и ,,демократији'' у истој реченици. Спајање ова два појма и њихово учешће у европској политици је имало хуманистички ефекат на демократије западне Европе. У државама са јаким хришћанско-демократским странкама широм света, никада није било покушаја ,,насилног верског покрштавања'' било кога и хришћански демократи су умањили ,,хришћански'' део ознаке. Данас, људско достојанство, социјални капитализам и инклузивне одлуке су велики део европских закона, норми и стандарда – захваљујући великим делом  хришћанским демократима (Ван Керсберген 1995).

Једина држава која је требала да има снажну хришћанско-демократску странку је Француска. Неки аутори (Статис Н. Каливас, Кеес ван Керсберген, Мајкл Фогарти) сматрају да је Револуција 1789. имала великог удела у томе. ,,Република'' је се сматрала отелотворењем антиклерикализма, поставши место сталног противљења ка икаквим везама између ,,државе и цркве''. У 50-им француски  хришћански демократи су доживели врхунац у облику Mouvement Républicain Populaire (MRP) који је имао Жоржа Бидола и Роберта Шумана као савезнике и подржаваоце. Успон Пете републике, по Алексису Масарту (2004.) је довео до поларизовања француске политике што је било фатално за централно-оријентисан MRP. Можемо видети да неуспех хришћанске демократије у заузимању власти у Француској и њеним суседима утиче на Француску до данашњег дана.

Ситуација и историја у Француској се може повезати са оном у САД. Такође верујем да пад хришћанско-демократске идеологије у Немачкој сада изазива проблеме у овој некада јакој хришћанско-демократској држави. САД има неке хришћанско-демократске елементе у својој политици, углавном у Демократској странци а посебно у њеној подршци програмима социјалне заштите. Резултат је недостатак моралне смернице и ово се може видети у фаворисању великих компанија уместо радника и ,,малих људи''. Као у Немачкој а сада и у Француској под Николом Саркозијем, бојим се да ће европском политиком нео-либерално одлучивање које на прво место ставља велике компаније на прво место а потребе обичних Европљана на последње.